Ideš sama na letovanje?
14:03
Često nam je ideja da desetak dana na tako željenom letovanju budemo u društvu samog sebe jednostavno nepojmljiva. Nešto nas tu plaši...
Šta će pomisliti drugi ljudi? Da li na čitavom svetu nemam ama baš nikoga? Žaliće me? Biće mi dosadno?
Fenomenološki gledano, parovi (kojih realno ima dosta na letovanjima) teško stupaju u kontakt sa onima koji su sami. Praktično gledano, nekako je i razumljivo što je tako. Dvoje ljudi koji se vole ili samo druže su konačno došli na željenu destinaciju, žele toliko toga da vide, dožive i nauživaju. I gle, u toj grupi putnika se negde nađe sam čovek ili sama žena...hm...nekako mu to dodje nekompatibilno za bilo kakvo druženje. Putnik ''bez svog para'' može da dobije kurtoazni, nekad polusažiljivi smešak i pozdrav od strane onih koji su u paru negde u prolazu i to je to. I to je u redu i neizbežno.
Mislim da većina nas gleda na ovu situaciju iz ovog ugla, čak i kada smo najdobronamerniji:-)
Dok se neki pak, toj avanturi iskreno dive. Čovek koji putuje sam mora biti da je u potpunoj harmoniji sa sobom. Taj čovek želi to vreme samo za razmišljanje. Možda sagledava svoj život sa prostorne distance. Nekad osećamo da nam je to potrebno, posle nekog gubitka, kraja veze, promene posla, prekida prijateljstva, tuge generalno... iz ko zna kojih razloga. Ili jednostavno iz nemogućnosti da se u datom momentu nađe adekvatno društvo, čovek krene sam…hrabro! I on je srećan, da ne brinemo, da ga ne žalimo…
Ali, sve i da je tako, društvo nas ipak kažnjava kada putujemo sami, kao da nam otežava da se okuražimo i otisnemo sami gde god. Turistički aranžmani (ako se opredelimo za varijantu putovanja preko agencije) za jednog putnika su skupi, kao da plaćamo za sebe i za nekog imaginarnog saputnika. Neko nas tera da shvatimo da je lakše biti u paru! Slažem se, ali nekada baš i nismo u paru!
Kada sam uzela sve to u obzir, platila koliko treba, skupila hrabrosti da krenem na letovanje sama, shvatila sam da sam na tom putovanju kristalno jasno videla svaki delić Boke. Sa čovekom koji je na ''pjaci'' prodavao smokve sam svaki put bila puna priče. Intenzivnije sam čula šum mora, veoma pažljivo sam vodila nekakav neobavezni razgovor sa poznanikom sa plaže. Bila sam usmerena na sve oko mene. Ja sam tada jednostavno videla u svemu lepotu.
Eh, kada bi bili takvi tokom cele godine, gde bi nam kraj bio :-)
Samo da znate na tom letovanju sam stekla prijateljstva koja traju do danas!
Zato, ako vam se putuje, uvek imate dobro društvo - sebe, a svi vole da su u dobrom društvu:-)
Nikada ne kreći na putovanje sa nekim koga ne voliš.
Ernest Hemingway
Šta će pomisliti drugi ljudi? Da li na čitavom svetu nemam ama baš nikoga? Žaliće me? Biće mi dosadno?
Fenomenološki gledano, parovi (kojih realno ima dosta na letovanjima) teško stupaju u kontakt sa onima koji su sami. Praktično gledano, nekako je i razumljivo što je tako. Dvoje ljudi koji se vole ili samo druže su konačno došli na željenu destinaciju, žele toliko toga da vide, dožive i nauživaju. I gle, u toj grupi putnika se negde nađe sam čovek ili sama žena...hm...nekako mu to dodje nekompatibilno za bilo kakvo druženje. Putnik ''bez svog para'' može da dobije kurtoazni, nekad polusažiljivi smešak i pozdrav od strane onih koji su u paru negde u prolazu i to je to. I to je u redu i neizbežno.
Mislim da većina nas gleda na ovu situaciju iz ovog ugla, čak i kada smo najdobronamerniji:-)
Dok se neki pak, toj avanturi iskreno dive. Čovek koji putuje sam mora biti da je u potpunoj harmoniji sa sobom. Taj čovek želi to vreme samo za razmišljanje. Možda sagledava svoj život sa prostorne distance. Nekad osećamo da nam je to potrebno, posle nekog gubitka, kraja veze, promene posla, prekida prijateljstva, tuge generalno... iz ko zna kojih razloga. Ili jednostavno iz nemogućnosti da se u datom momentu nađe adekvatno društvo, čovek krene sam…hrabro! I on je srećan, da ne brinemo, da ga ne žalimo…
Ali, sve i da je tako, društvo nas ipak kažnjava kada putujemo sami, kao da nam otežava da se okuražimo i otisnemo sami gde god. Turistički aranžmani (ako se opredelimo za varijantu putovanja preko agencije) za jednog putnika su skupi, kao da plaćamo za sebe i za nekog imaginarnog saputnika. Neko nas tera da shvatimo da je lakše biti u paru! Slažem se, ali nekada baš i nismo u paru!
Kada sam uzela sve to u obzir, platila koliko treba, skupila hrabrosti da krenem na letovanje sama, shvatila sam da sam na tom putovanju kristalno jasno videla svaki delić Boke. Sa čovekom koji je na ''pjaci'' prodavao smokve sam svaki put bila puna priče. Intenzivnije sam čula šum mora, veoma pažljivo sam vodila nekakav neobavezni razgovor sa poznanikom sa plaže. Bila sam usmerena na sve oko mene. Ja sam tada jednostavno videla u svemu lepotu.
Eh, kada bi bili takvi tokom cele godine, gde bi nam kraj bio :-)
Samo da znate na tom letovanju sam stekla prijateljstva koja traju do danas!
Zato, ako vam se putuje, uvek imate dobro društvo - sebe, a svi vole da su u dobrom društvu:-)
Nikada ne kreći na putovanje sa nekim koga ne voliš.
Ernest Hemingway
0 коментара