Znaš, baš ti stoji da budeš šlihtara!
01:18
Da, definitivno je tako, nekim ljudima baš stoji da budu šlihtare. Evo, razmislite malko.
To je grupacija ljudi koja u tome ima kontinuitet (trening je čudo), ''klizi'' im ta uloga. Stav šlihtare je uvek nekako napola snishodljiv. Nabačen je sintetički osmeh i jedna blagost. Šlihtara se retko kad jasno i glasno ljuti. Uglavnom ima neiritantan glas, lepo te zamoli šta god da im treba uz obavezno udeljivanje nekog komplimenta, koji ide pre ili posle traženja usluge, zavisi od vremenskih prilika :)
Smatram da se šlihtara ne rađa, ona se stvara od malih nogu. Već u prvom razredu će šlihtara učiteljici reći kako ima lepu frizuru. Neke šlihtare su zaista i bili petičari u školi, mada nije obavezno.
Pitam se da li ih je društvo iz razreda izbegavalo zato što su cinkaroši? Da li se kasnije u životu šlihtare (koje obavezno uspeju u životu) svete za to što su bili izopšteni od društva iz škole?
Obično su u žiži svake situacije, osećaju ''impuls'' kolektiva bolje nego vrhunski bioenergetičari.
Ne odrade posao od početka do kraja, ali se uvek nađu kad je GRAND FINALE!
Kada procene da je neizvesna situacija ko će u narednom periodu da napreduje, odlučuju se da šlihtanjem pokriju širi dijapazon, za svaku eventualiju.
Biti šlihtara je jedna od gorih ljudskih osobina. U današnje vreme, ova osobina daje šansu za siguran prosperitet. Niko te ne pita za kvalitet, ako poseduješ ovaj kvalitet :-)
Nisam više mala, odavno znam da iza lepih, umilnih, ulagivačkih reči se krije zmija u nedrima.
Sve je u hrabrosti. I za jedan jedini dan života na ovom svetu potrebna je hrabrost. Zamislite tek koliko smo jaki zato što nismo šlihtare!
Slažete se?
Please share if you dare :-)
To je grupacija ljudi koja u tome ima kontinuitet (trening je čudo), ''klizi'' im ta uloga. Stav šlihtare je uvek nekako napola snishodljiv. Nabačen je sintetički osmeh i jedna blagost. Šlihtara se retko kad jasno i glasno ljuti. Uglavnom ima neiritantan glas, lepo te zamoli šta god da im treba uz obavezno udeljivanje nekog komplimenta, koji ide pre ili posle traženja usluge, zavisi od vremenskih prilika :)
Smatram da se šlihtara ne rađa, ona se stvara od malih nogu. Već u prvom razredu će šlihtara učiteljici reći kako ima lepu frizuru. Neke šlihtare su zaista i bili petičari u školi, mada nije obavezno.
Pitam se da li ih je društvo iz razreda izbegavalo zato što su cinkaroši? Da li se kasnije u životu šlihtare (koje obavezno uspeju u životu) svete za to što su bili izopšteni od društva iz škole?
 |
| Samo se ti šlihtaj, ja imam preča posla |
Šlihtare imaju dobru procenu kad je vreme da se napadne žrtva koja može biti od pomoći u karijeri. I kao da je neko rekao: POZORSADKRENI - oni u jaguarovom skoku kreću sa uvežbanim tehnikama. Ne bih elaborirala te tehnike iz dva razloga, realno, ne znam te tehnike i drugo vi znate o čemu pričam i vi ste to toliko puta videli :-)
Šlihtare se druže sa ljudima koji su na izvesnim pozicijama. Sa ''boranijom'' se druže koliko moraju i tada pomalo i zaborave da su šlihtare, nesvesno, malo odmaraju. I šlihtarama treba odmor, to, verujem, nije lako.Obično su u žiži svake situacije, osećaju ''impuls'' kolektiva bolje nego vrhunski bioenergetičari.
Ne odrade posao od početka do kraja, ali se uvek nađu kad je GRAND FINALE!
Kada procene da je neizvesna situacija ko će u narednom periodu da napreduje, odlučuju se da šlihtanjem pokriju širi dijapazon, za svaku eventualiju.
Kada šlihtare podvuku crtu, sve stvari koje su u životu
uradili, uradili su na osnovu toga, ako će to sebi da priznaju, nama ne moraju, mi to znamo :-)
Ja nisam deo ove grupacije i ponosna sam na to. Ne bi bilo ovog bloga da kod mene ima toga i u tragovima, to bi bilo licemerno. Šlihtare znaju kad su šlihtare. Cenim da šlihtare smatraju da sam budala. Ljudi se prepoznaju ili ne, tajna je u potpuno oprečnim frekvencijama. Šlihtara i ja se nikada nećemo prepoznati.
U školi se nikada nisam družila sa cinkarošima (prvo si cinkaroš a razviješ se u šlihtaru), nikad se nisam smejala osim kad je meni zaista smešno, ne hvalim kad nešto nije za hvaljenje, nemam taj poluludački pogled koji odobrava sve i svašta, zarad svojih interesa. Ja nisam deo ove grupacije i ponosna sam na to. Ne bi bilo ovog bloga da kod mene ima toga i u tragovima, to bi bilo licemerno. Šlihtare znaju kad su šlihtare. Cenim da šlihtare smatraju da sam budala. Ljudi se prepoznaju ili ne, tajna je u potpuno oprečnim frekvencijama. Šlihtara i ja se nikada nećemo prepoznati.
Nisam više mala, odavno znam da iza lepih, umilnih, ulagivačkih reči se krije zmija u nedrima.
Sve je u hrabrosti. I za jedan jedini dan života na ovom svetu potrebna je hrabrost. Zamislite tek koliko smo jaki zato što nismo šlihtare!
Slažete se?
Please share if you dare :-)
0 коментара