Ne dam da mi kradu vreme!
13:06
Prečesto izgovaram: NEMAM VREMENA!
Zašto mi je kratak dan? Nikada nemam dovoljno vremena za sve što želim. Problem je, a verovatno to znate svi, u lošoj organizaciji života.
Od pre dva dana sam u pokušaju ''restruktuiranja'' svog života iz korena (koliko je to moguće). Da probam da pobedim sebe a i te nevidljive ''kradljivce vremena''.
Jednostavno rečeno,taj pokušaj mog sistematičnijeg življenja je krenuo ovakvom dinamikom:
korak broj 1: U jednom danu imam 3 x 8 sati koji se troše na tri kategorije, spavanje, rad (posao, svi nešto moramo da radimo) i ostale aktivnosti koje se odnose na lični život. Sve tri kategorije su neminovne i važne. Ta tri segmenta jedinog života sam svela na tabelu. Ništa novo, ali korisno. Zašto? Zato što se osvesti to stanje kada se napiše ''gruba'' dinamika života, koja se ne razlikuje od većine vas. Jel' tako?
korak broj 2: Kupovina notesa sa sedmodnevnim pregledom nedelja. Klasičan notes, ništa laptop, kompjuter i ostala sredstva moderne tehnologije koja mogu da odrade ulogu u organizaciji života. |
| Običan/neobičan život |
8+8+8 i ode jedan dan i drugi i većina života, do penzije :-)...i tako ode život. Nekim ljudima je dinamika drugačija, manje spavaju, više rade, manje vremena imaju za lični život. U svakom slučaju trebalo bi da se dobro preseberemo, uzmemo u obzir stvari koje MORAMO da uradimo u toku dana i shodno tome pokušamo najbezbolnije da podelimo dragocenih 24h.
korak broj 3: Upisivanje u novokupljeni notes, sedmodnevni plan nedelje koja dolazi. Od prve jutarnje uobičajene obaveze do veoma važnih stvari koje treba da uradim u toku te nedelje, sa veoma preciznom satnicom, kao da tek počinjem život :-) Kao raspored časova, od ponedeljka do petka, uključujući i vikend.
Jedan dan u toj savršenoj nedelji izgleda ovako (ponedeljak):
- buđenje u 7.00h
- od 7.20h do 07.45h - raditi vežbe za leđa i stomak, sa sve zgibovima - mame mi ovo radim, ranom zorom :-)
- izlazak iz kuće trčećim korakom na posao u 8.30h
- posao /završi tu tabeluuuuu, pozovi X -a, pozovi Y - a, sredi mailove i još milion stvari...
- 17.30h podići sa hemijskog čišćenja kaput - dolazi zimaaaa, duga i hladnaaa
- kupiti farbu za drvo - ubi me kreativnost, ofarbati sto
- 18.30h spremanje ručka u trajanju od 30 min.
-19h pozvati Sandru
- 19.30h peglanje - opciono :-)
- 21h piće sa Nešom i Jasminom
- budi u krevetu do 00h inaće će biti belaja :-(
Ljudi često ne žele da zapisuju šta treba da urade u toku dana, malo iz lenjosti, ali malo i iz uobraženosti, u fazonu, ne treba meni notes, sve imam u glavi....da, ali! Ja sam često zaboravljala na obećanja koja sam dala u nekom prethodnom periodu i onda sam ljuta na sebe. Ne osećam se dobro kada nekoga moram da ''ispalim''.
Ljudi često ne žele da zapisuju šta treba da urade u toku dana, malo iz lenjosti, ali malo i iz uobraženosti, u fazonu, ne treba meni notes, sve imam u glavi....da, ali! Ja sam često zaboravljala na obećanja koja sam dala u nekom prethodnom periodu i onda sam ljuta na sebe. Ne osećam se dobro kada nekoga moram da ''ispalim''.
Pitala sam se kako izgleda moje vreme posle radnog vremena? Koliko vremena sam potrošila na čitanje novina, gledanje TV, ispraznih priča, telefoniranja...To ''vreme'' - je najvažnija grupa kada je reč o organizaciji
vremena. Silno vreme sam gubila, isklizavali su mi sati, dani, okrenem se i shvatim da je došao petak. A tek vikend kako (iracionalno) dobije na ubrzanju!
Znam da vođenje tzv. dnevnika svojih obaveza zvuči VEOMA dosadno i predvidivo, ali život je neizbežno težak i riskantan, treba ostvariti kontrolu nad njim, koliko je to u našoj moći.
Ima tu još jedna bitna star, kradljivci mog vremena su NEKI ljudi koji mi uzimaju vreme i dašak nekog optimizma. Ne može to! Žao mi je ljudi, ali nemam vremena za neurotične, psihotične, blaže - gore nijanse psihičkog stanja. Uvek sam tu za prave prijatelje, rodbinu, decu, roditelje. Mada, i tu čovek mora da ima meru. Ali , za ostale ''gostujuće'' ljudi koji kuknjavom kradu moje vreme, e, oni će u narednom periodu da ''popiju blok''! Ne dam prvo sebi da ukradem dan, a ne dam ni drugima.
Sve obaveze pišem, zato što kada zapišem šta ću da radim u narednih 7 dana, obavežem se da ću to verovatno i uraditi. Obećala sam sebi i ''truba'' je da sebe izneverim.Znam da vođenje tzv. dnevnika svojih obaveza zvuči VEOMA dosadno i predvidivo, ali život je neizbežno težak i riskantan, treba ostvariti kontrolu nad njim, koliko je to u našoj moći.
Ima tu još jedna bitna star, kradljivci mog vremena su NEKI ljudi koji mi uzimaju vreme i dašak nekog optimizma. Ne može to! Žao mi je ljudi, ali nemam vremena za neurotične, psihotične, blaže - gore nijanse psihičkog stanja. Uvek sam tu za prave prijatelje, rodbinu, decu, roditelje. Mada, i tu čovek mora da ima meru. Ali , za ostale ''gostujuće'' ljudi koji kuknjavom kradu moje vreme, e, oni će u narednom periodu da ''popiju blok''! Ne dam prvo sebi da ukradem dan, a ne dam ni drugima.
Probajte i vi, kada imate jednim pogledom pregled na 7 dana svog života, osetićete da vodite jedan solidno smislen, koordiniran život. To daje izvsnu stabilnost.
Znam da je teško da se porodičan čovek striktno drži satnice, pored male dece, obdaništa, boginja, (žene)muža koji je ceo dan na poslu, ali vredi i pokušaj :-)
Vreme neumitno prolazi, što jes' - jes', ali ne treba da opsesivno brinemo o minutima, jer će onda godine same za sebe da brinu. Ne biti control freak. I ne dozvoliti da se dođe u situaciju da se izgovara ovo: aaaaa, ne mogu sutra da se vidim sa tobom, mogu tek sledeće srede u pet! Takav organizator svog života nikome nije simpatičan, verujte mi. Ostaviti uvek prostora za ležernost :-)
Pokrenimo se i ne puštajmo to dragoceno slobodno vreme da ode u folder ''ništa''. Bolje je kad čovek može, da se osami i bar počne da čita neku knjigu, pa dokle stigne.
Iskreno, poznavajući sebe, u jednom momentu ću se umoriti od ove savršene organizacije života, možda tad uzmem mali, ali baš mali odmor od organizacije. Za svaku promenu životne navike je potrebno 21 dan. Mislimo o tome :-)
Znam da je teško da se porodičan čovek striktno drži satnice, pored male dece, obdaništa, boginja, (žene)muža koji je ceo dan na poslu, ali vredi i pokušaj :-)
Vreme neumitno prolazi, što jes' - jes', ali ne treba da opsesivno brinemo o minutima, jer će onda godine same za sebe da brinu. Ne biti control freak. I ne dozvoliti da se dođe u situaciju da se izgovara ovo: aaaaa, ne mogu sutra da se vidim sa tobom, mogu tek sledeće srede u pet! Takav organizator svog života nikome nije simpatičan, verujte mi. Ostaviti uvek prostora za ležernost :-)
Pokrenimo se i ne puštajmo to dragoceno slobodno vreme da ode u folder ''ništa''. Bolje je kad čovek može, da se osami i bar počne da čita neku knjigu, pa dokle stigne.
Iskreno, poznavajući sebe, u jednom momentu ću se umoriti od ove savršene organizacije života, možda tad uzmem mali, ali baš mali odmor od organizacije. Za svaku promenu životne navike je potrebno 21 dan. Mislimo o tome :-)
Život je mangup, ne možemo ga preduhitriti u iznenađenjima koje nam priprema, ali bar možemo da imamo okvirne koordinate dana i nedelje, pa neka bude šta bude.
Da li i tebi kradu vreme, razni vidljivi i nevidljivi lopovi onog najdragocenijeg što imamo, a to je vreme? I da li mi uopšte možemo da se drznemo i da pokušamo da držimo uzde života?
Podeli ovu priču ako isto mislimo :-)
1 коментара
Moje agende su sastavni deo svakog mog dana vec vise godina. Izlizu se i raskupusaju dok zavrsim sa njima. Nekad me umori trcanje od tacke do tacke na listi, osetim se kao da robujem sopstvenoj 'dobroj organizaciji'. Drugi put, budem prezadovoljna sto je sve na listi stiklirano. A prebacivanje (prepisivanje) neodradjenih stavki me frustrira... Volim da upisem datum nekog buduceg putovanja, koncerta ili lepog dogadjaja, ma koliko dalek bio. Ta pisana izvesnost cini iscekivanje jos uzbudljivijim. Sve u svemu: treba razluciti bitno od nebitnog, treba biti realan (jos uvek ne mozemo da se teleportujemo, recimo) i uvek ostaviti prostora za spontanost. Uspeo si kada si na kraju (spiska/dana) zadovoljan proteklim danom, svime ucinjenim i sobom, naravno.
ОдговориИзбриши