Da li ćeš me odvesti u zemlju u kojoj nikada nisam bila? Ako imaš te planove, volela bih da me vodiš u Peru.

Da li me navodiš da zatvorim jedna vrata da bi se otvorila druga, iza kojih ima novih izazova? Ako imaš i ove planove, želim da me iza tih vrata čekaju kreativni i slobodni ljudi. Ako su kreativni i slobodni, oni su i dobri ljudi. 

Da li me vodiš u sigurnu luku? Ako živote imaš i ove planove, neka me u toj luci čeka jedan visoki dasa, koji kad me zagrli, ja se ne vidim :-)

Da li su stvarno samo sitnice važne? Ako je tako, učini da se bar jednom dnevno nasmejem iz srca.

Da li si me pustio da pravim greške da bih danas bila jaka? Hvala ti na ovim lekcijama, jaka sam, sad mi nađi nekoga da mi govori: ''Ljubavi, biće sve u redu''.

Da li je potrebno da nam život ponekad izgleda kao pozorišni komad? Dobijala sam i glavne i sporedne uloge, sad može da počne ljubavni film u kome igram zapaženu ulogu. To je ona uloga gde su se on i ona voleli do kraja života!

Da li sam na pramcu sama, ponekad bez jasnog definisanog cilja? Živote, nađi mi veći kompas ili naočare za vid.

Da li moj brod tone svaki dan? Ako tone, sugeriši mi na vreme da odem kod dobrog majstora, da na vreme okrpi gde popušta. Ima još da se plovi...

Da li vreme neumitno prolazi, dok mi skoro nikada ne razmišljamo o njegovoj prolaznosti? Što bi rekao Šurda: ''I to me ...ole''.

Da li smo uvek bili sami, ti i ja, živote moj?
Da, uvek smo sami. Što pre shvatiš da si ti jedini u svom životu majstor, kormilar, putnik, sebi najbolje društvo ali i krhko biće koje ne odoleva vremenu, a koje se vremena i onoga što život nosi, ne plaši. Jednostavno, mi smo zaista sami, a to spoznamo samo kad je veoma teško.
Šurda talking: '' I opet ću da odem u Grčku, da produžim život makar za pet dana, da me opali sunce ono južno, da me pomiluje onaj njihov, vruć vetar''.
Vodi me živote u Grčku, tamo sirtaki možeš (ako već nemaš, ne daj Bože, nikog) da igraš sam!
Ali najlepše je u dvoje, zar ne?

Da, definitivno je tako, nekim ljudima baš stoji da budu šlihtare. Evo, razmislite malko.
To je grupacija ljudi koja u tome ima kontinuitet (trening je čudo), ''klizi'' im ta uloga. Stav šlihtare je uvek nekako napola snishodljiv. Nabačen je sintetički osmeh i jedna blagost. Šlihtara se retko kad jasno i glasno ljuti. Uglavnom ima neiritantan glas, lepo te zamoli šta god da im treba uz obavezno udeljivanje nekog komplimenta, koji ide pre ili posle traženja usluge, zavisi od vremenskih prilika :)
Biti šlihtara je jedna od gorih ljudskih osobina. U današnje vreme, ova osobina daje šansu za siguran prosperitet. Niko te ne pita za kvalitet, ako poseduješ ovaj kvalitet :-)
U  školi se nikada nisam družila sa cinkarošima (prvo si cinkaroš a razviješ se u šlihtaru), nikad se nisam smejala osim kad je meni zaista smešno, ne hvalim kad nešto nije za hvaljenje, nemam taj poluludački pogled koji odobrava sve i svašta, zarad svojih interesa. 
Nisam više mala, odavno znam da iza lepih, umilnih, ulagivačkih reči se krije zmija u nedrima. 

Reče meni baš tako, moj drug, nekoc’. Hm, šta bi to moglo da znači?
- Da li to znači da treba romantično da podelimo ''pljeku''  sa lukom i ''vopi’’? E,a protiv ovoga nemam ništa, iskreno :-)
A moji muški prijatelju su na ovu temu rekli ovo:
 - ''Želim dakle, ženu koja je dama i koje se neću postideti u društvu prijatelja i rodbine - to je deo koji se odnosi na - oću bre ženu!
- '' A onda želim i da mi bude ortak, da sa njom mogu da idem u bioskop, pozorište, planinarenje, rafting, skijanje pa i utakmicu ako treba. Da mi se ne femka, npr. na moru, ono kao, ne mogu u vodu da ne pokvasim kosu, da mi se ne'' istope'' trepavice - to je deo koji se odnosi na - oću ortaka!
   
Istina je negde na sredini.  Žene, ne preterujte u želji da budete veliki ortaci. Budimo uvek žene a, koliko smo ortaci pokazaćemo u važnim životnim momentima  čoveka koga volimo, kad je lepo a još više kad nije. 
Mi smo nežna bića, a muškarci bi trebalo da budu naši zaštitnici, tako je nekad bilo :-).Valjda su muškarci i dalje jači pol! Neko tu ipak mora malo više da potegne, npr. sa fizičkom snagom, za početak (da otvori flašu), a za ostalo ćemo vremenom videti kakav je odnos snaga :-)
Žena je bila i ostala, uz svu njenu samosvesnost, samopoštovanje i nezavisnost, krhko biće, ona je FRAGILE (manje ili više), tako je to priroda udesila, htele mi to da priznamo ili ne, htele mi to da pokažemo ili ne.

Imam jedno pitanje u ime svih žena, a šta ti nudiš?

Ne bih ja tu ništa dodala

Please share if you dare :-)

Vreme je da promenim more

And now, kao što sam i obećala, recept (ili što bi negde rekli, prepis) za džem od šljiva.

Strpljivo, sa ljubavlju i nije teško, veeeeerujte



Po porodičnom schedule –u, negde u ovom delu septembra je vreme za ZIMNICU!
Svake godine se za jedan vikend ’’izbaci’’ mala fabrika ''favorite'' segmenata zimnice.
Manje-više, to je: ajvar, pindž(đ)ur, sos od paradajza i paprika, džem od šljiva sa čokoladom, džem od šipka (šipurka).
Mesto spravljenja đakonija za dugu zimu je vikendica 30-ak km od Beograda, dovoljno blizu ali i daleko da se u seoskom ambijentu organizuje tzv. ovovremenska moba.

Team for zimnica je: mama, tetka, sestra i ja. 

Slučajni posmatrač i slušač