Evo... ja nisam čula.
Koliko je dana, meseci prošlo a da mi zapravo nismo ništa senzacionalno čuli od ljudi koje srećemo u ovom životu :-)
Kad vratim film unazad, evo ga presek jednog uobičajenog dana i priča koje čujem:
- UOPŠTENO - prazne priče
- IZDVOJENO PO SEGMENTIMA: ogovaranje velikog broja ljudi, ogovaranje javnih ličnosti (kao da sa njima svaki dan pijemo kafu), zdravstveno jadikovanje, komentarisanje žute štampe, kukanje na temu posla/para, omaž o vremenskim prilkama, slušanje vesti u nekoliko navrata u toku dana, slušanje reklama u nekoliko navrata u toku dana, laskanje, problematika celulita, pitanja tipa: jel'te zvao, šta ima novo, komentarisanje tuđih kilograma, saveti (a da nisam ni pitala) koji počinju rečenicom:  trebalo bi da..., laganje, telefonski razgovori radi telefonskih razgovora, prenošenje pogrešnih, ponekad pravih ali nedovoljno važnih informacija...i još mnogo, mnogo toga nebitnog za naš život.

A da probamo mi da saznamo, usvojimo i kažem nekome nešto važno, korisno, blagotvorno?  Kako se to postiže?
- UOPŠTENO - napisano na tri jezika, pa kome se kako sviđa:
Uhvati dan
-PRAKTIČNO IZDVOJENO PO SEGMENTIMA: knjige, muzika (veoma važna), filmovi, pozorište, galerije (imaš li omiljenog slikara?), kupi cvet, zasadi drvo, definiši ko su ti pravi prijatelji, manje spavaj, tako ćeš imati više vremena za sebe, pronađi smelost i budi drugačiji (ovo je najvažnije), putuj kad i koliko možeš, popni se i siđi sa drveta ako možeš :-), budi u kondiciji, stavi ruke u džepove i kreni u dugu šetnju (ne treba ti društvo), budi ležeran, napravi nešto svojim rukama, pokušaj da pogledaš sebe sa strane (to je skoro nemoguće, ali probaj), zaista slušaj šta ti govore, možda ti kažu nešto važno...zgrabi taj dan kao da je život :-)
Sve ovo kad počnemo da primenjujemo, neće se ništa spektakularno desiti, ali će se desiti spektakularne sitnice, koje u stvari, život znače.

Ta čudesna lična transformacija se postiže samo takvim radom na sebi. Niko vam ništa danas neće reči  važno, to je skoro definitivno. Ali vi ćete imate šta da kažete, zato što ćete stalno da učite.
Znam, zvuči dosadno što moramo stalno da učimo, ali život je ispit koji polažemo svaki dan. Pa kako prođeš...dobiješ nagradu, šansu, kaznu, popravni, ukor, ''otvorena vrata''. Koliko je ulaganje u sebe, takvi su i rezultati. Ima tu i do faktora sreće u koju se ne treba baš uvek uzdati. Uzdaj se u sebe i svoju moć. Da se razumemo, ta moć varira, nije konstantna, ali je težnja da se osloniš na sebe i ono stabilno u tebi konstantna :-)

U životu ko koga treba da sluša dok priča i ko šta treba da čuje, zavisi od momentalne procene. Ali jedno je sigurno, pokušaću pametno da zborim ili mudro ćutim...e, to je važno!

Jedan običan dan

Mislite o ovome što reče (opet) mudro Džordž Bernard Šo na kraju svog života:
‘’Voleo bih da budem osoba kakva nikada nisam bio, a mogao sam da budem.’’

Da vam kažem, ipak sam nešto čula, upravo sada, nije možda važno, ali je interesantno.
Jeste li znali da je zlatna ribica jedina životinja koja može da vidi i infra crvenu i ultra ljubičastu svetlost? Hm...nije ni čudo što je svemoguća. Trebaš mi zlatna ribiceeee!!!
I ako ste vi čuli nešto u poslednje vreme od neizmerne važnosti, recite mi....UOPŠTENO :-)