Kako živimo bez zagrljaja?

''Potrebna su nam četiri zagrljaja dnevno da bismo preživeli. Potrebno nam je osam osam zagrljaja da bismo se održali i dvanaest da bismo se ravijali.''

Ako nismo privilegovani (spadam u te) koji nemaju ni ta četiri zagrljaja koja su nam potrebna za preživljavanje, kako mi onda preživljavamo?
Verovatno teško, a toga nismo ni svesni.Otuđeni, zabrinuti, u žurbi, provodimo sate, godine a da se retko grlimo. Kao da nas je  sramota da se grlimo i kao da nam je normalno  da smo suzdržani.

Da li je u životu sve stvar treninga? Da li možemo da pokušamo da vežbamo da se više grlimo sa dragim ljudima koje viđamo? Ako ima ljubavi u meni onda bi trebalo da ima i spontane želje da zagrlim dragu osobu... a to nikako da uradim baš onako kako iznutra osećam.

Pokušaću da dosegnem i tih dvanaest zagrljaja, zbog mene, zbog mojih prijatelja.
Setih se jednog skorašnjeg hita …''nikada stari za zagrljaj''. Nikada nećemo biti stari za zagrljaj, zar ne?