Preksinoć sam u Pozorištu na Terazijama, odgledala po drugi put mjuzikl Čikago. Fenomenalni glumci, uigrani pokreti, dobra energija. Igrala sam sa njima sve vreme, igram i dalje.
Poslušajte uvodni deo dueta na snimku. Tu je čitava filozofija života! Sve, u životu je manje-više interes. Govorili su mi to oduvek, stariji, sve im više verujem :-(

Divne su Catherine Zeta-Jones i Renee Zellweger ali naši glumci su divniji.
Još jednom čestitke za glumačku ekipu našeg Pozorišta na Terazijama :-)
Prošlo je dva dana od predstave a ja sam još uvek pod utiskom. Divno je biti umetnik!

Ko voli mjuzikle kao ja? :-)

Ovih dana čitam knjigu koja se zove ''Razgovori sa Kafkom''. Ups, mora da zvuči ozbiljno. Ali nije, to je jedno pitko i nežno štivo o vanserijskom Kafki, verujte mi :-)

Ukratko o knjizi - svi brzo živimo pa u skladu sa tim ide kroki...
Jedan sedamnaestogodišnji gimnazijalac je zahvaljujući svom ocu koji ga je upoznao sa Kafkom, imao tu čast da vodi razgovore sa Kafkom i da te razgovore brižljivo zapisuje. I sam dečak (Gustav Janouh, pisac ove knjige, budući muzikolog, kasnije u životu) je tada pisao pesme i bio očaran čovekom koji je tih godina napisao knjige ''Preobražaj'' i ''Presuda''.
Jedan od mnogobrojnih dijaloga između ova dva potpuno različita čoveka po mnogo čemu mi je bio naročito zanimljiv.

Naime, Kafka je često crtkao nekakve crteže koje danima nije želeo da pokaže svom ''sabesedniku'' Gustavu. Nakon nekog vremena je ipak pokazao crtež koji je tog dana crtao u svojoj kancelariji. Gustav, koji je kao što rekoh, bio potpuno oduševljen likom i delom doktora Kafke, kad je video crtež glasno je prokomentarisao da to zapravo i nije neko umetničko delo.
Na to mu Kafka odgovori:
''Sve stvari u čovekovom svetu su oživljene slike. Pre nego što ga zapale Eskimi crtaju na drvetu nekoliko valovitih linija.To je magična slika vatre, koju potom oživljavaju tarući drvo potpaljivačkim štapićem. I ja radim isto. Ipak moje figure ne mogu  da ukrešu vatru. Možda ne koristim pravi materijal. Mogućno je da već i ja sam samcit, nemam neophodna svojstva''.
''Mora da je tako - reče mu Gustav. Konačno, gospodine doktore, niste Eskim!''
DA, TAČNO. NISAM ESKIM, ALI ŽIVIM, KAO I VEĆINA LJUDI DANAS U LEDENOM SVETU. A PRI SVEMU TOME NEMAMO NI ŽIVOTNU ZALIHU, NITI KRZNA I DRUGA SREDSTVA KOJA IMAJU ESKIMI ZA ISPOMOĆ U OPSTANKU. U POREĐENJU SA NJIMA, MI SMO SVI GOLI. NAJTOPLIJE SU DANAS ODEVENI ZAPRAVO SAMO VUKOVI U JAGNJEĆOJ KOŽI. DOBRO IM JE. IMAJU PRAVU ODEĆU. ŠTA MISLITE?''
Na to je mladi Gustav odgovorio - ''Hvala lepo. Radije bih se smrzao.!''
''I ja, uskliknu doktor Kafka i pokaza na radijator centralnog grejanja na kome je voda u duguljastom limenom sudu isparavala. Mi nećemo krzno ni svoje niti drugih. Radije zadržavamo našu ledenu pustinju.''

Umiljato jagnje

Fenomenalni Kafka :-)

Poznajem dosta vukova u jagnjećoj koži. U ovakvom svetu je njima zaista najbolje. Dobijaju nerealne zasluge, nagrade, mnogobrojne kakve-takve prijatelje, pozicije. Deluje da im je uvek ''toplo''.
Bila sam plen takvih, zato što sam, čini mi se, jagnje. Kao da nema sredine, ili si vuk ili si jagnje.
Biraš šta ćeš biti ili se vodiš nekakvom stihijom, ko zna.
Šta god da si pokaži hrabro da si to što jesi. Nije lako biti vuk a nije lako biti ni jagnje.
Većina se plaši vuka, ali treba i  vuk da se plaši jagnjeta. Ne zna vuk kakva snaga leži u tom nežnom, krhkom biću, koje traži zaštitu ali ako treba može da opstane bez ikoga! Cenu plaća jagnje, ali, cenu plaća i vuk, svakom prema zasluzi, kad tad!

Ima jedan strašan vuk

A zapravo svi treba da se plašimo ''lažnjaka''. Kvazivukova i kvazijagnjadi.
Ko si ti? Dostojanstveno, nežno, izvorno jagnje ili prividno jak vuk...ili? Razne varijacije postoje, a premalo doslednosti.

Razgovori sa Kafkom - Gustav Janouh Možda ovo niste znali, ali Kafka je tih godina (1920.) radio u Zavodu za osiguranje radnika od nesrećnih slučajeva, kao pravnik :-)