Preksinoć sam u Pozorištu na Terazijama, odgledala po drugi put mjuzikl Čikago. Fenomenalni glumci, uigrani pokreti, dobra energija. Igrala sam sa njima sve vreme, igram i dalje.
Poslušajte uvodni deo dueta na snimku. Tu je čitava filozofija života! Sve, u životu je manje-više interes. Govorili su mi to oduvek, stariji, sve im više verujem :-(

Divne su Catherine Zeta-Jones i Renee Zellweger ali naši glumci su divniji.
Još jednom čestitke za glumačku ekipu našeg Pozorišta na Terazijama :-)
Prošlo je dva dana od predstave a ja sam još uvek pod utiskom. Divno je biti umetnik!

Ko voli mjuzikle kao ja? :-)

Ovih dana čitam knjigu koja se zove ''Razgovori sa Kafkom''. Ups, mora da zvuči ozbiljno. Ali nije, to je jedno pitko i nežno štivo o vanserijskom Kafki, verujte mi :-)

Ukratko o knjizi - svi brzo živimo pa u skladu sa tim ide kroki...
Jedan sedamnaestogodišnji gimnazijalac je zahvaljujući svom ocu koji ga je upoznao sa Kafkom, imao tu čast da vodi razgovore sa Kafkom i da te razgovore brižljivo zapisuje. I sam dečak (Gustav Janouh, pisac ove knjige, budući muzikolog, kasnije u životu) je tada pisao pesme i bio očaran čovekom koji je tih godina napisao knjige ''Preobražaj'' i ''Presuda''.
Jedan od mnogobrojnih dijaloga između ova dva potpuno različita čoveka po mnogo čemu mi je bio naročito zanimljiv.

Naime, Kafka je često crtkao nekakve crteže koje danima nije želeo da pokaže svom ''sabesedniku'' Gustavu. Nakon nekog vremena je ipak pokazao crtež koji je tog dana crtao u svojoj kancelariji. Gustav, koji je kao što rekoh, bio potpuno oduševljen likom i delom doktora Kafke, kad je video crtež glasno je prokomentarisao da to zapravo i nije neko umetničko delo.
Na to mu Kafka odgovori:
''Sve stvari u čovekovom svetu su oživljene slike. Pre nego što ga zapale Eskimi crtaju na drvetu nekoliko valovitih linija.To je magična slika vatre, koju potom oživljavaju tarući drvo potpaljivačkim štapićem. I ja radim isto. Ipak moje figure ne mogu  da ukrešu vatru. Možda ne koristim pravi materijal. Mogućno je da već i ja sam samcit, nemam neophodna svojstva''.
''Mora da je tako - reče mu Gustav. Konačno, gospodine doktore, niste Eskim!''
DA, TAČNO. NISAM ESKIM, ALI ŽIVIM, KAO I VEĆINA LJUDI DANAS U LEDENOM SVETU. A PRI SVEMU TOME NEMAMO NI ŽIVOTNU ZALIHU, NITI KRZNA I DRUGA SREDSTVA KOJA IMAJU ESKIMI ZA ISPOMOĆ U OPSTANKU. U POREĐENJU SA NJIMA, MI SMO SVI GOLI. NAJTOPLIJE SU DANAS ODEVENI ZAPRAVO SAMO VUKOVI U JAGNJEĆOJ KOŽI. DOBRO IM JE. IMAJU PRAVU ODEĆU. ŠTA MISLITE?''
Na to je mladi Gustav odgovorio - ''Hvala lepo. Radije bih se smrzao.!''
''I ja, uskliknu doktor Kafka i pokaza na radijator centralnog grejanja na kome je voda u duguljastom limenom sudu isparavala. Mi nećemo krzno ni svoje niti drugih. Radije zadržavamo našu ledenu pustinju.''

Umiljato jagnje

Fenomenalni Kafka :-)

Poznajem dosta vukova u jagnjećoj koži. U ovakvom svetu je njima zaista najbolje. Dobijaju nerealne zasluge, nagrade, mnogobrojne kakve-takve prijatelje, pozicije. Deluje da im je uvek ''toplo''.
Bila sam plen takvih, zato što sam, čini mi se, jagnje. Kao da nema sredine, ili si vuk ili si jagnje.
Biraš šta ćeš biti ili se vodiš nekakvom stihijom, ko zna.
Šta god da si pokaži hrabro da si to što jesi. Nije lako biti vuk a nije lako biti ni jagnje.
Većina se plaši vuka, ali treba i  vuk da se plaši jagnjeta. Ne zna vuk kakva snaga leži u tom nežnom, krhkom biću, koje traži zaštitu ali ako treba može da opstane bez ikoga! Cenu plaća jagnje, ali, cenu plaća i vuk, svakom prema zasluzi, kad tad!

Ima jedan strašan vuk

A zapravo svi treba da se plašimo ''lažnjaka''. Kvazivukova i kvazijagnjadi.
Ko si ti? Dostojanstveno, nežno, izvorno jagnje ili prividno jak vuk...ili? Razne varijacije postoje, a premalo doslednosti.

Razgovori sa Kafkom - Gustav Janouh Možda ovo niste znali, ali Kafka je tih godina (1920.) radio u Zavodu za osiguranje radnika od nesrećnih slučajeva, kao pravnik :-)

Postoji jedno divno mesto u ulici Miloša Pocerca a zove se Equilibrium. Knjižara antikvarnica koja miriše na spokoj, starinu i novinu :-) Novinu uma.
Kupujući pre neki dan tamo poklon za drugaricu, NARAVNO da me je  privukao naslov knjige koja se zove ''Može li ljubav da traje''? I naravno da sam je kupila :-)
Pročitala sam je i meni je delovala ne previše optimistično u prognozama :-(
„Ovo je knjiga o zaljubljenosti i njenom nestajanju'' - napisao je autor, odmah na početku.
Protkana je razgovorima sa klijentima koje je pisac ove knjige vodio tokom svoje prakse. Iz tih živopisnih primera se izvodi manje-više zaključak da ljudi nemaju dovoljno samopoštovanja, opterećeni su krivicom i samosažaljenjem. Razložno, bezraložno...zavisi od slučaja do slučaja. Da ne pominjem detinjstvo, koje krije mnoge razloge za naše pogrešne postupke.

Ovakva knjiga baš i ne pripada tzv. popularnoj psihologiji, tako da ne daje ''blic'' rešenja a ni savete... a  ni odgovore. U knjizi i piše da ona ''ne daje poruku na srebrnom tanjiru''. Mora svako od nas da traga po emotivnim dubinama, pa šta nađe :-)


Ovo su neki citati koji govore da je za trajanje zaljubljenosti-ljubavi, između ostalog, potrebno stalno ''refreširanje'' odnosa.

''Zaljubljenost u vezama predstavlja zamak od peska za dvoje. On je preduslov za nastanak strasti, ali nije trajno boravište. Zamkovi od peska koje grade zaljubljeni, samom svojom nestalnošću, traže stalno obnavljanje.''

Dakle, krucijalno pitanje koje mnoge muči - može li ljubav da traje? Ipak, može! Ja želim da verujem. Ali uz mnogo volje i sa permanentnim oprezom da se ne uđe u ozbiljnu monotoniju, koja ugasi ono najvažnije.Very hard task. But, vredi :-)
Koliko ja kapiram stvar, neka dinamika je sledeća, prvo se zaljubimo. Zaljubljenost ne isčili tek tako, mi doprinosimo tome da žudnja i strast nestanu. Sve dok tu osobu ne posedujemo do kraja, mi smo zaljubljeni. Onda želimo da nam ta osoba bude dokučiva i nastaje sukob u želji da nam nešto bude dostupno a sa druge strane zavodljivo i nedokučivo - e, a kako to izvesti kroz vreme jedne ljubavi?

Ehej devojke (i muškarci :-)) sad sam oprala kosu sa jednim dobrim šamponom. Recept za pravljenje ovog šampona sam dobila od Milice (to je moja drugarica :-)) i koristim ga već dve nedelje, redovno.  Odličan je za kosu koja je suva, oštećena od farbanja, feniranja. Još neke drugarice su mi rekle da je ovaj šampon dobar i za kosu koja opada i da im se kosa baš, baš, oporavila.
 
Evo ga:

Kosili šampon (veće pakovanje), plavi ili roze, kako želite, ja sam uzela plavi (za dečake :-)) ili šampon od koprive sa pantenolom (Afrodita), takođe celo pakovanje - postoji teorija da je ovaj šampon sa koprivom bolji od Kosilija, to ne znam pouzdano da vam kažem. Ja koristim Kosili.
Ad kapi, uljane ili vodene, zavisi od tipa kose, celo pakovanje
Tinktura koprive
Ricinusovo ulje 5-6 kapi
2-3 ampule bedoksina - ovo sam samoinicijativno dodala, kontam B vitamin je dobar za kosu...
Pantenol rastvor, celo pakovanje

Ovaj šampon bi trebalo da se koristi 6 meseci, prvi pravi rezultati se vide posle 3 meseca. Kad sam kupovala ove sastojke, apotekarka mi je rekla da ovu kombinaciju ostavim 10 minuta na kosi, što i radim, kad imam vremena. Ja stvarno, ali STVARNO vidim rezultate.
Probajte, pitajte, javite vašoj Ivi kako vam ide :-)

 

 

Prečesto izgovaram: NEMAM VREMENA!
korak broj 2:  Kupovina notesa sa sedmodnevnim pregledom nedelja. Klasičan notes, ništa laptop, kompjuter i ostala sredstva moderne tehnologije koja mogu da odrade ulogu u organizaciji života.
Sve obaveze pišem, zato što kada zapišem šta ću da radim u narednih 7 dana, obavežem se da ću to verovatno i uraditi. Obećala sam sebi i ''truba'' je da sebe izneverim.

Da li ćeš me odvesti u zemlju u kojoj nikada nisam bila? Ako imaš te planove, volela bih da me vodiš u Peru.

Da li me navodiš da zatvorim jedna vrata da bi se otvorila druga, iza kojih ima novih izazova? Ako imaš i ove planove, želim da me iza tih vrata čekaju kreativni i slobodni ljudi. Ako su kreativni i slobodni, oni su i dobri ljudi. 

Da li me vodiš u sigurnu luku? Ako živote imaš i ove planove, neka me u toj luci čeka jedan visoki dasa, koji kad me zagrli, ja se ne vidim :-)

Da li su stvarno samo sitnice važne? Ako je tako, učini da se bar jednom dnevno nasmejem iz srca.

Da li si me pustio da pravim greške da bih danas bila jaka? Hvala ti na ovim lekcijama, jaka sam, sad mi nađi nekoga da mi govori: ''Ljubavi, biće sve u redu''.

Da li je potrebno da nam život ponekad izgleda kao pozorišni komad? Dobijala sam i glavne i sporedne uloge, sad može da počne ljubavni film u kome igram zapaženu ulogu. To je ona uloga gde su se on i ona voleli do kraja života!

Da li sam na pramcu sama, ponekad bez jasnog definisanog cilja? Živote, nađi mi veći kompas ili naočare za vid.

Da li moj brod tone svaki dan? Ako tone, sugeriši mi na vreme da odem kod dobrog majstora, da na vreme okrpi gde popušta. Ima još da se plovi...

Da li vreme neumitno prolazi, dok mi skoro nikada ne razmišljamo o njegovoj prolaznosti? Što bi rekao Šurda: ''I to me ...ole''.

Da li smo uvek bili sami, ti i ja, živote moj?
Da, uvek smo sami. Što pre shvatiš da si ti jedini u svom životu majstor, kormilar, putnik, sebi najbolje društvo ali i krhko biće koje ne odoleva vremenu, a koje se vremena i onoga što život nosi, ne plaši. Jednostavno, mi smo zaista sami, a to spoznamo samo kad je veoma teško.
Šurda talking: '' I opet ću da odem u Grčku, da produžim život makar za pet dana, da me opali sunce ono južno, da me pomiluje onaj njihov, vruć vetar''.
Vodi me živote u Grčku, tamo sirtaki možeš (ako već nemaš, ne daj Bože, nikog) da igraš sam!
Ali najlepše je u dvoje, zar ne?